Poruka koju je poslao/la Славица Јурић

 

Ево једног линка о конективизму, доброг чланка јер се теорија не кује у звезде, као што је то код нас обичај.

http://www.connectivism.ca/

У последњих неколико година стално "једем подгрејани кромпир конструктивизма", теорије која је посебно подобна за електронско учење, тврди се свуда код нас. Окусивши то подгрејано педагошко јело, стално сам имала осећај да га ретко ко може сварити, али се он упорно жваће. Теорију, наиме, и у свом и у туђим примерима и искуствима, сматрам неживотном из простог разлога што највећи број људи не уме или не воли да конструише и деконструише, ствара и претвара, него да иде утабаним стазама, и ту не помажу никакве методе и технике. Зато сам летос била изузетно задовољна једним научним чланком у Иновацијама у настави. Како неким пријатељима нисам могла препричати лако о чему се ради, скенирала сам га. Прилажем га с жељом да га сви прочитате и преиспитате педагошке ставове о конструктивизму. Наравно, и да птрестанемо жвакати кромпир који не можемо сварити.

Чланак је, заправо, о једној релативно новој теорији - алостеричној. Посебно је драгоцен део у коме се ауторка критички осврће на конструктивизам, подсећајући нас на оно што се код нас ретко среће: у свету, а поготово немачка педагошка мисао, одавно је напустила конструктивизам као свемогућу теорију којој је потребно да тежимо.

П.С. Ваљда ће овај Мудл примити Ворд 2010.


 

Памаже Бог, без "л"!

Куд год кренем, не набасам на блог, него на "маму и тату", Снешку и Владана!

Овако, на Мудл 2.1 се тек привикавам и чекам да татко објасни како се активирау оне додатне могућности, па тек онда да га хвалим. То значи да још не могу одабрати шта ми се највише допада и шта је најфункционалније у најмлађем Мудлу. Али, у Мудлу 1.9 нај, нај, али баш најбоља ми је била некаква активност која се звала, чини ми се, База података. Њу је наставник могао сам да дефинише по параметрима који се аутоматски бирају. Могла је да личи, у елементарном облику, на напредно предавање задатака, али у најбољој верзији била је истовремено репозиторијум слике и текста, линкова које корисници сами уносе, подаци које бирају и који описују њихов рад, простор за коментаре и могућност да полазници процењују једни друге... Могло се још штошта, али нисам претеривала. Идеално је било предају завршних радова и истраживачких задатака, које могу сви погледати, не само предавач или група, унети своје коментаре и осврте. Одрасли не реагују нарочито на ову активност, а деца у зависности од задатка - ако им се задатак допада, и алат им се допада. 

У мојој школи, основној, највећу примену имали су тестови у Мудлу, коришћени за додатни рад с ученицима, припреме за такмичења и слично. По једном упитнику рађеном техникама веб-мајнинга, тестови су ученицима најомиљенији алат, али, наравно, не и есејска питања.